Anemija izazvana nedostatkom vitamina B12 je tihi proces u kome krv gubi životnu silu. B12 je ključan za stvaranje eritrocita i zdravlje nervnog sistema. Kada ga nema, krv postaje slaba, nervi osetljivi, pamćenje mutno, a osećaj prisutnosti u telu nestaje. Često osoba postaje „odsutna“, sa osećajem otuđenja, vrtoglavicama, trncima u udovima, depresijom ili anksioznošću.
Ali… da li je rešenje samo uzimati B12 u tabletama ili injekcijama? Ne uvek. Jer nije stvar samo u prisustvu vitamina, već u sposobnosti tela da ga apsorbuje i koristi.
Zašto telo ne koristi B12, iako ga unosimo?
Zamislite opet onu našu cediljku – tanko crevo i limfni sistem. Da bi se B12 apsorbovao, digestivni sistem mora biti savršeno usklađen:
1. Potrebna je zdrava želudačna kiselina da oslobodi B12 iz hrane.
2. Potreban je intrinzični faktor, protein koji ga veže.
3. Potrebna su čista creva i limfa, da bi prošao dalje i stigao do krvi.
Kada postoji ama – toksini, sluz, nedovarenost – ta cediljka je zapušena. B12 ne može da pređe iz hrane u krv. Zato imamo paradoks: jedemo pravilno, ali telo ne prima. Čak ni suplementi ne deluju jer krv nije u stanju da ih primi.
Šta se dešava ako telo godinama nema dovoljno B12?
• Razvija se megaloblastna anemija – krvne ćelije postaju velike, ali nezrele i neefikasne.
• Nervni sistem počinje da propada – javlja se zujanje, slabost mišića, pad koncentracije.
• Psihičke promene – osoba oseća da “nije više ista”, gubi radost, volju, identitet.
• Kod dece – usporen razvoj govora, pažnje, kognicije.
• Kod starijih – stanje koje liči na demenciju, ali je reverzibilno.
Apsorpcija B12 je umetnost balansa – ne sila tableta
Ajurvedski pristup uči da telo ima sopstvenu apoteku. Mi možemo pokrenuti unutrašnje mehanizme:
1. Obnova agnija – varenja – ključ je u toploj, lako svarljivoj, čistoj hrani.
2. Čišćenje limfe – jer limfa prenosi ono što će postati krv.
3. Podrška slezini i jetri – jer one učestvuju u sintezi krvi i B12 metabolizmu.
4. Zaceljivanje tankog creva – biljke koje obnavljaju sluzokožu: aloja, komorač, kurkuma.
5. Zemljani kontakt i disanje – jer se deo B12 može sintetisati u telu zahvaljujući mikrobiomu i prisustvu određenih bakterija koje su vezane za prirodno okruženje, zemlju i biljke.
Da, telo može delimično samo proizvoditi B12 – ako mu damo prave uslove. To se dešava u debelom crevu, ali ne može doći do izražaja ako je crevo puno toksina, antibiotika, stresa i prekuvane, mrtve hrane.
…Ali ponekad problem nije samo u apsorpciji.
Kod nekih ljudi B12 jednostavno nedostaje u ishrani. Telo ne može da stvori ono što nije ni uneto. Zato je važno znati gde se B12 prirodno nalazi.
Najbogatiji izvori vitamina B12 su:
• Jetra (posebno goveđa i pileća)
• Jaja (žumance)
• Riba i školjke (sardina, tuna, losos, pastrmka, školjke)
• Crveno meso
• Mlečni proizvodi (posebno sir i jogurt)
• Fermentisani proizvodi životinjskog porekla
Za osobe koje ne jedu hranu životinjskog porekla — potrebna je suplementacija ili pažljiva fermentacija biljne hrane (npr. tempeh, spirulina, fermentisani proizvodi sa B12 dodacima), ali i tu treba pažnja: nije svaki oblik B12 iz biljnih suplemenata bioraspoloživ.
Zato kažemo — nije dovoljno uzimati bilo koji B12. Telo traži oblik koji može prepoznati, prihvatiti i iskoristiti. I opet se vraćamo na čistoću digestivnog trakta i zdravlje limfe.
Zaključak:
- Ne lečimo B12 anemiju samo vitaminom.
- Lečimo sposobnost tela da ga primi, obradi i ugradi u krv.
- Lečimo varenje, limfu, nervni sistem i dušu.
- Telo zna kako da se regeneriše.
- Ali moramo mu očistiti puteve i povratiti nadu.
- Tada i krv, i misao, i volja – postaju crvene, žive i jake.